Već dugo nemam Fejsbuk. Pre nekoliko dana sam se setio da nekadašnji nalog zapravo i nisam izbrisao već samo pauzirao. Nisam mogao da se ne nasmejem, misleći na objavljene slike iz srednjoškolske klupe (koji krindž). Nije da sam bio nostalgičan, jer sam poslednjih deset godina upavo takve momente (ne)svesno potiskivao, nešto drugo me je „kopkalo“ iznutra.
Već deset godina kako ne živim dole. Dolazim jednom, dvaput godišnje i to je sve. Već odavno nemam kotakt sa mnogima koje sam nekada zvao prijateljima, često mojom krivicom, jer sam bio svestan da iskrena prijateljstva nemaju ovakve vrste tajni. Sa druge strane, hteo sam da zaštitim meni voljene jer, ne daj Bože, da čaršija sazna. Ipak je to Novi Pazar. Nego elem, ušao sam na stari profil, i odmah prešao na listu prijatelja. Mnogi su, kao i ja, ugasili profile na Fejsbuku. Ipak, počeo sam da tražim meni nekad poznate osobe...
Bivši komšija. Pre par meseci sam od bližih rođaka čuo detalje o prvoj „gej aferi“ u gradu. Momci su bili oženjeni i opštepoznati kao pravi ženskaroši. „Zar niko nije čuo da su naučne studije već odavno dokazale da su homofobi često i sami prikrveni homoseksualci i da se iz istog razloga nalaze u stanju permanentnog dokazivanja nasilnim ispadima, homofpbnim ponašanjem, šovenističkim šalama, mizogenijom i sl.“, pomislio sam. Utipkao sam njhova imena i nije mi trebalo dugo da zaključim da iza cele priče verovatno stoji dobar deo istine. Sva trojica su imali par zajedničkih prijatelja za koje sam direktno ili indirektno znao da nisu 100% heteroseksualni. Slučajnost? Kasnije sam saznao da jedan od njih živi nedaleko od mog nekadašnjeg stana.
Moj srednjoškolski „crush“. Čuo sam da se oženio. Dobio je dete i srećan je, rekli su mi. Čak je i uspeo da pređe preko grane. Profil mu je bio zaključan ali se par fotografija ipak moglo videti. „Lep su par“ pomislio sam. Na kraju krajeva, možda je biseksualan. Par dana nakon sam igrom slučajeva saznao da voli da posećuje gej klubove kada su mu žena i dete izvan grada. Nisam znao šta da mislim u tom trenutku... Daleko od toga da neke ljude treba sažaljavati jer, na kraju krajeva, svi smo samo jedan produkt sopstvenih odluka. Međutim, šta ako moraš da izabereš između dva zla. Izabraćeš ono manje, zar ne? Uostalom, znam i previše heteroskesualnih parova sa sličnim problemčićem, sa razlikom što je "heteroseksualno varanje", nažalost, i dalje socialno prihvatljivo.
Prijatelj iz osnovne škole. Znali smo se skoro dvanaest godina. Par godina pre mog odlaska smo izgibili kontakt. Pronašao sam i njegov profil... Vidim, oženio se i on pre godinu dana. Izgledali srećni na slikama. Baš mi je bilo drago zbog njega. Čuo sam i par stvari o njoj, moj brat ju je poznavao i imao je samo reči hvale. A onda sam pogledao lajkove na slikama. Par imena sam odmah prepoznao. Slučajnost? Prešao sam na Instagram. Nakon malo skrolovanja, jedna slika mi je zapala za oko. On i jedan tip koga sam imao prilike da „upoznam“, bratski zagrljeni i par sumljivih lajkova ispod. Izgleda da je moj gej(ra)dar u ovom slučaju zakazao. Dvanaest godina prijateljstva i nisam uspeo da primetim.
„Dosta za danas“, pomislio sam. Ipak sam odlučio da zadržim profil. Volim da se podsetim, sa vremena na vreme, da nisam imao druge opcije nego da se odselim. Iako na slikama uglavnom izgledaju srećni, nisam siguran da bih, da sam u sličnoj situaciji, bio spreman žrtvovati deo sebe i svog identiteta zarad čaršije.
Svi likovi i događaji u ovom delu su izmišljeni. Svaka sličnost sa stvarnim osobama, živim ili mrtvim, ili stvarnim događajima je slučajna.
Tekst: Pazarac
Fotografija: Derek Owens
Comments