Kako izgleda dejtovanje u malom mestu? Mozda bi na ovo pitanje bolje odgovorili oni malo mladji od mene tj. oni koji su od samog pocetka puberteta bili upoznati sa aplikacijama kao Grindr, Tinder i Romeo.
Kod mene je to izgledalo malo drugacije. Sa 14 godina su mobilna telefonija i internet tek uzimali zamaha… Ne znam da li se jos ko seca „Mobtelovog (ili Telenorovog) Gay Chata“ gde bi se sa jedva postojecim gprs signalom povezivao, nebi li kojim slucajem naisao na nekog iz mog grada. Tu je, naravno, bio i „GaySerbia Chat“ za one koji su imali komp i dial-up vezu. Svrh svega je bila staviti inicijale grada iz koga dolazis, preferiranu ulogu u seksu, godiste i cekati dok loncu javi poklopac. Cet sobe su bile prepune „011Aktivaca“, PasivacaBg i „UniSuboticana“… Medjutim, danas je „izgleda“ sve lakse… Ulogujes se na profil i svi su ti na dohvat ruke… teoretski.
U praksi to izgleda ovako… Ulogujes se i onda vidis da je sledeca gej osoba na 50km udaljenosti od tebe. Ako to nije dovoljno da te otera sa aplikacije, i dalje imas izbor izmedju preostalih pet osoba u radijusu od 60km: bezglavog torzoa broj 1, bezglavog torzoa broj 2, slike kucnog ljubimca, slike mercedesa i bezglavog torzoa broj 3. Dejting aplikacije mozda funkcionisu dobro u vecim mestima (citaj Beograd, Novi Sad i Nis). U manjim mestima su mozda olaksale uspostavljanje prvog kontakta. Naterati nekog da izadje na normalni dejt je manje verovatno nego dobiti sesticu na lotou.
Svi likovi i događaji u ovom delu su izmišljeni. Svaka sličnost sa stvarnim osobama, živim ili mrtvim, ili stvarnim događajima je slučajna.
Tekst: Pazarac
Ilustracija: Dashiell Silva
Comentarios