Na neki nacin i razumem kako smo dosli do toga da su nasi ljudi i mladja generacija postali toliko strastveni homofobi. Kada si svoj ceo zivot proveo u naselju od desetak hiljada dusa, gde bi na spomen reci „gej“ dolazila asocijacija na nekog „ciku“ tamo koji se oblaci u zenske krpice i oponasa zenu, postoji opravdanje za neciju glupost (iako bi i njima prvo preporucio da prvo gugliraju termin „gay, bi, trans, queer“ i sl.)
Medjutim, kada prvi komentar na moj post („ubi, ubi pedra“ ) dolazi od sandzaklije iz Dortmunda, ne mogu a da se ne pitam, kako je moguce da neko, ko je odrastao okruzen nemcima, zadrzi taj neandertalski deo licnosti?
Za razliku od nasih ljudi, ti si imao priliku da vidis i da se uveris da biti gej nije nikakav bauk, i da tvoj prvi komsija, tvoj prijatelj iz prvog razreda i brat tvoje devojke, iako su „pederi“, se zapravo ni po cemu ne razlikuju od ostalih ljudi. Niti nose krpice, niti paradiraju okolo kao zene i kada niko ne gleda, mozda bi i seo da popijes kafu sa njima
(ne kazem da ima neceg pogresnog u tome ako neko preferira da se oblaci kao zensko ili se ponasa feminizirano… Naprotiv, svi smo razliciti i svet je jedno sarenije i bolje mesto zahvaljujuci svima nama). Razumem da mozda prolazis kroz krizu licnosti jer si odrastao „ni tamo ni vamo“. Za nemce si uvek bio stranac a za nese ces uvek biti nemac, tako da si pomislio da ces mozda sa svojim homofobnim stavom postati veci sandzaklija.
A sto, za razliku, ne bi bili zadovoljni onim sto jesmo, pa cak i ako to sto jesmo nije jasno definisano i ne moze stati u jednu rec. Ali da skratim pricu… Karma ima cudan nacin da se obracuna sa ovakvim ljudima, kao sto je nas sandzaklija iz Dortmunda.
Svi likovi i događaji u ovom delu su izmišljeni. Svaka sličnost sa stvarnim osobama, živim ili mrtvim, ili stvarnim događajima je slučajna.
Tekst: Pazarac
Fotografija: James Barton
Comments